Smećar i kurva (treći deo)

Napomena: Ko prvi put čita, ovde se nalaze prvi i drugi deo. 

Vreme praznika donelo je nove brige za Zumbula. Poznato je da su praznici vreme praštanja, a ovo je bio prvi Božić da nije sa ocem. Popustio je.  U sumrak je otišao kod oca i stegnuo mu ruku. Nisu puno pričali. Večerali, nazdravili, pozdravili se…sve  im je bilo jasno. Već sutradan je morao na posao, sneg je ponovo prekrio Beograd i ponovo mu opravdao ime.

Sa Anjom se nije video tačno 12 dana. Ona je nastavila da radi, a on nije bio raspoložen za bilo šta. Nekako je brzo splasnula ona ljubav u njemu. Ljubav? Ili je to možda bila zaljubljenost. Strast. Trenutno nešto. Ili je ljubav, samo prividno splasnula. Više ga nije interesovalo previše da se vidi sa njom, koliko da li je trudna.

Jeste. Testovi retko kad lažu. 

Ali Zumbul je odmah znao da on nije otac deteta. Koristio je kondom, a dobro se seća da isti nije pukao. Svega se seća, detaljno. Jer mu je to bio prvi seks posle dugo vremena. Pamti svaku kap znoja, svaki pokret, svaki uzdah. Ali nikako da se opet probudi “ono” prema Anji kao pre neki dan.

Pozvala ga je da se vide.

-Znaš, trudna sam…ne očekujem od tebe ništa, samo ako možeš sa mnom do klinike da to očistimo…ja ću platiti.

-Šta ću ti ja? Što ne zoveš onoga ko ti je napravio to dete?

-Ali spavala sam sa tobom, verovatno si ti…

-Nisam, nije nam pukao kondom. Imaš li još nešto da mi kažeš, žurim na posao?

-Ne. Ćao.

Bila je u čudu. Nije joj toliki problem  što će morati da abortira, koliko su se osećanja čoveka ,koji je pre neki dan popeo do nebesa emocijama, sada tako odvratna i nezainteresovana. Ko je on? Kako može tako? Šta mu se desilo pa je takav? Nakratko se pitala, pa otišla na posao.

Čistio je Zumbul te večeri ponovo dorćolske ulice. Zagrljeni par koji se spuštao niz Skadarliju mu je privukao pažnju. Bili su nekako prosto obučeni i nisu pripadali Skadarliji. Više su izgledali kao da imaju novca za pivo ispred Dragstora, nego za vino u nekoj od skadarskih kafana. Bili su vidno zaljubljeni. Derali su se. Hteo je da čuje šta pričaju, pa je za trenutak ugasio muziku i skinuo slušalice.

-Ovom ulicom su hodali Đura Jakšić, Branislav Nušić, Toma Zdravković i…ko još jbt… - pitao se zaljubljeni mladić, dubokim glasom.

-I mi – odgovori devojka koja je bila sa njim.

Zumbul se osmehnuo. –Vidi ti njih kako oni sebi pridaju na značaju…svrstali su se uz takve legend, totalno hladnokrvno – pomislio je u sebi. I on je hodao tom ulicom. Ali nikada se nije svrstao u takve legende. Možda je tu i poenta. Svi smo mi legende i heroji – za nekoga. Nekima manje, nekima više, ali pravim herojima nije bitno za koliko ljudi su heroji. Bitno je ono što su učinili za nekoga.

Ponovo se video sa ocem. Očev monolog ga je naterao na razmišljanje šta dalje da radi.

-Znaš, sine…Cenim to što radiš i hoćeš da budeš samostalan, ali to te nikuda neće odvesti. Bićeš smećar ceo život? Zašto da te ponižavaju? Vrati se na svoj fakultet, završi to što si počeo…osnuj porodicu, brini se o njoj. Ko će se udati za smećara? Mani se ćoravog posla. Mudruj i osamostaljuj se kad prođeš nešto. Prvo proživi brak. I decu. Kako hoćeš…meni je vreme još malo isteklo, govorim ti za tvoje dobro i…tu je otac prekinuo sa monologom, kašalj je bio jači od očevih reči.

Nije Zumbul pokazivao nikakvu reakciju, samo je mirno pušio svoju cigaru, dodao ocu čašu vode i napustio očev dom.  Možda je otac u pravu. Što bi on bio poseban i pokušavao nešto drugačije. I kuda vodi to drugačije? Jednostavnije je živeti, učiti, raditi, umreti – nego ići težim putem – živeti i raditi nešto drugačije od većine.

Pozvao je Anju. Našli su se kod Jevrejske ulice.

-Vidiš, u ovoj ulici u živeli Jevreji… - počeo je da priča Zumbul.

-Uuu, genije, kako ti je palo to na pamet? –prekinula ga je Anja.

-Ućuti. Bilo ih je dosta. Kad je došao drugi svetski rat, jednog dana su ih sve poubijali. Kamion je prolazio kroz ulicu, ubace ih u njega, napune prikolicu gasom i bace leševe po ulici. I sve tako dok ih nisu sve poubijali. Vidiš ovu zgradu? To je bila sinagoga. Jevreji su nas poštovali. Tu je bio i ćirilični natpis. I sada je, iako je ovo dom za stare. Vidiš, piše ćirilicom citat iz Talmuda.

-Nisam znala. Ti neki načitan lik izgleda… - kao da se divila Anja.

-Nisam načitan, samo volim svoj grad – odgovorio je mirno Zumbul.

Približavali su se keju. On je imao poseban značaj za Zumbula. Voleo je tu da dolazi sam i posmatra jato labudova i zaljubljenih ljudi.

-Tamo, preko reke, sada je Zemun. To je nekada bila Austrougarska. Hrabrost u Beogradu tog vremena je bila na ceni. A sticala se tako što preplivaš na drugu stranu obalu i vratiš se živ.

-Pa šta je tu hrabrost, mogu i ja da preplivam i vratim se.

-Možeš. Ali tada su austrougarski vojnici bili sa druge strane i sa pucnjima dočekivali svakoga ko je pokušao da prepliva. Mnogi su pokušali da preplivaju, ali nije bilo puno onih koji su uspeli i da se vrate.

-Jesi me zvao da mi držiš časove istorije ili..? – prekinula je Zumbulova izlaganja Anja, taman kad je hteo da joj pričao bedemu i odbrani Beograda…a blizu je bila i Nebojšina kula. I njoj je hteo da joj govori.

Odlučio je da joj kaže da ne radi abortus. Želeo je to dete. Želeo je da bude otac.

-Pa ne, ne možeš ti biti otac deteta koje nije tvoje…ja ne mogu raditi ono od čega živim…ne može, nema šanse, već sam zakazala termin.

-Ajde rodi mi dete i ne moraš živeti sa mnom. Hoću da budem otac. Samo ga rodi i nestani ako želiš – molio je Zumbul.

-Ne, to znači devet meseci da sam invalid dok ne rodim. Nećeš me ti hraniti sa bednom platom kojom jedva sam sebe prehranjujes. Prestani da daješ glupe predloge – još više je molila Anja.

Poljubio je. I još jednom. Kad je krenula nešto da kaže, još jednom je to učinio. Ponudio joj je brak. Kleknuo i zaprosio. Nije imao prsten. Ubrao je travu i smotao neki prsten.

-Ma daj, ne blamiraj nas…kakav brak… - mahala je glavom Anja.

-Ajde, ajde…možemo sve, veruj mi. Brda, doline, Pariz, mi, sve to…ajde, imam  želju da delimo sve – buncao je Zumbul.

-Ma daj…idemo, hladno mi je – brzo ga je ohladila Anja.

Otišli su ćutke. Koliko ga je ohladila kad je odbila prosidbu, toliko ga je ugrejala kod njega kući. Ovaj put si imali seks na stolu.

-E, ne možemo ovde...jedem ovde... – govorio je Zumbul dok joj je ljubio vrat i rukom skidao brus.

-Od sada ćeš ovde da jedeš i da jebeš.